Da vas ne bih podavio u dosadi objašnjavajući, a opet da onima koji nisu sigurni šta je to “Hakaton” ostavljam link ka dobrom starom Wikiju koji će onima kojima to treba dodatno produbiti znanje, a onima kojima to nije potrebno omogućiti da samo prelete preko termina “Hakaton” i “Wiki” u ovom tekstu i nastave sa čitanjem.

Sad kad smo pokrili osnove da pređemo na “juicy” part. Elem, prošli vikend (dakle 5. i 6. decembra 2015. godine) sjajna ekipa iz SEE ICT organizacije (poznatoj i kao Startit.rs) je u svojim sjajnim prostorijama održala treći po redu social change hackathon, koji je ovaj put kao temu imao otvorene podatke, jednu bolnu temu u Srbiji, ali temu koja posle jednog ovako sjajnog događaja svakako dobija sasvim svetlu budućnost uz mnogo manje bola i mnogo više osmeha.

Sam događaj je zamišljen kao 48h non-stop kodiranja čak 11 aplikacija, tako da je tu bilo 11 timova, svaki sačinjem od bar po jednog aktiviste, dizajnera i developera (ok, tim je imao u stvari pola dizajnera, ali su radili nadljudski tako da se nije ni primetilo da po pola fali 🙂 ).

48h kažeš?!

Pa ono… Da 🙂 , 48h, bez prestanka, non-stop, da ne kažem bez spavanja. “Holy cow, are you a wizard?”, ma jok, samo developer… U suštini ideja hakatona je da u nekom vremenu uradiš što je više moguće, i samim tim je potrebno vreme iskoristiti što bolje za projekat koji se radi a jedan od načina da se to postigne je nespavanje. Naravno, ako je nekome frka može (i treba) da odspava, tu se svi okupljaju da bi se pre svega lepo proveli i družili dok rade nešto novo i inspirativno, tako da niko nikoga neće kazniti ili osuđivati što je sklopio oči sat-dva… OK ako sklopite oči duže od 3h (ukupno tokom 48h) zalužili ste osude okoline 😀 !

OK to kontam, ali osim druženja, šta se još nalazi u svemu tome za tebe?

Zar mora biti još nešto 🙂 ? Kao developeru, a verujem i da su dizajneri i aktivisti u sličnom razmišljanju, nema ništa lepše nego kad vidim neko parče, “običnim” ljudima, nerazumljivog koda kako radi nešto lepo i korisno. Kad se u sve to uračuna i da sve to nekome donosi neki boljitak, olakšava život i slično, mislim da je to svakom ljudskom biću sasvim dovoljan boost da gura dalje i da u tih 48h da sve od sebe da projekat na kom radi, prodiše, ugleda svetlost dana i kaže “Zdravo Svete!”.

Da nema ovakvih okupljanja pitanje je da li bi i kada korisni alati kao Mapa Pristupačnosti ugledali svetlost dana.

Takođe, da se vratimo i na druženje. Svaki put kad sam otišao na hakaton “dobio” sam nove ljude u životu tih 48h, ali ti isti ljudi su često i ostali u mom životu kao dobri prijatelji do dana današnjeg, tako da je hakaton sjajno mesto za upoznavanje ljudi koje pokreću slične stvari, imaju isti cilj (pomoći, uraditi nešto nesebično itd.) i to je uvek pravo osveženje za svakodnevnu rutinu. To druženje takođe utiče na sve nas i tako što imaš priliku da u istoj prostoriji sediš i razmenjuješ ideje sa 30-ak ljudi, naučiš dosta toga novog, naučiš nekog drugog dosta toga i sve u svemu, tih 48h nespavanja uglavnom sa druge strane donesu čoveku neverovatne benefite u smislu ličnog rasta i usavršavanja, da mislim da bi svaki developer trebao bar jednom da ode na hakaton (posle neka me ne juri zato što se “navukao” i više ne propušta ni jedan 😀 ).

Sve je to super ali kako bre izdržiš da radiš toliko “u cugu”?

Eh… Developeri i dizajneri su uglavnom voćke čudnovate. Mi i tako i tako radimo 25h dnevno, pa nam hakaton dođe po pitanju toga kao kuća, i ne predstavlja neko opterećenje. Recept koji se do sada dobro pokazao jeste da kad osetiš krizu za san odradiš u stolici “power nap” od 15-ak min i posle toga budeš kao nov i možeš da pičiš dalje kao da si spavao celu noć 🙂 . U suštini ako je ekipa dobra, a uvek jeste, ljudi i nemaju toliko potrebu da spavaju jer ih sve drži adrenalin, atmosfera, ah da… i dosta energetskih pića 😀 (dobro, bilo je i iznenađenja, vidi sliku ispod).

Ono što svakako u svemu tome pomaže jeste da se udobno obučete, jer ipak treba sedeti i raditi 48h tako da ne treba obući nešto u čemu se ne osećate udobno jer ste se tako osudili na 48h nerviranja, a na svakom hakatonu uglavnom bude i neki kutak za igru i druženje, tako da je i ovaj put ekipa mogla da se razmrda stonim tenisom i igranjem igara na PS-u ili Xbox-u tako da kad se sve to uzme u obzir ispadne da smo mi tamo u toku tih 48h apsolutno uživali, tako da i nismo imali ništa da “izdržimo” 😀 .

I kako izgleda kad prođe tih 48h zabave 🙂 ?

Izgleda predivno 🙂 . Pogledaš oko sebe i vidiš gomilu umornih i zadovoljnih ljudi kako šetaju okolo, čestitaju jedni drugima na uloženom trudu i rezultatima, zahvaljuju se jedni drugima jer često developer ili dizaner pomaže i drugim timovima koji se “zakucaju” sa nečim, tako da je tih poslednjih par sati slika hakatona još lepša nego što je bila.

Posle toga se obično prezentuju aplikacije, pokaže se šta je ko stigao da uradi, naprave se planovi za dalje, kako i kada će se sve to izgurati do kraja, ljudi se još malo druže (dobro nije baš malo, skoro smo se zapričali pa ostali jos jedan dan u prijatnom drustvu startit ekipe 🙂 ) i to uglavnom bude to. E sad, od same osobe zavisi šta se dalje dešava, nekome hakaton ostane lepa uspomena (nekome možda i ne toliko lepa – sto ljudi sto ćudi 🙂 ) ali ja mislim da je vrh kad hakaton ne ostane samo uspomena, nego kada se ekipa i posle hakatona održi na okupu, kada se ljudi i dalje viđaju, kada se timovi i posle hakatona pomažu itd. Sve uz svemu, hakaton je jedno magično mesto neograničenih mogućnosti, a u oku posmatrača je da vidi šta je to u stvarnosti.

Eto ljudi, nadam se da nisam mnogo udavio, idem dalje da kuckam kod pa se vidimo brzo, budite mi pozdravljeni i veseli!

P.S. Kao shout out sjajnoj ekipi sa hakatona linkujem dole i 2 teksta za koje trenutno znam a nastala su pod inspiracijom hakatona (ako ima još koji javite da dodam):

• Život jedne aplikacije
• Žašto učestvujem na hakatonu?